INDEX

 O NAMA PROIZVODI KONTAKT CAFFE    

ISTORIJA HLEBA

Bas-relief.Hleb je jedna od naših najstarijih i najpoželjnijih namirnica. Pre 8.000 godina čovek je naučio gajiti proso, i tu negde započinje i pečenje hleba. To je hleb u obliku lepinje iz testa od grubo samlevenog brašna pečen na pločastom zagrejanom kamenu i pokriven žeravicom odnosno vrućim pepelom. Teško ovaj hleb možemo uporediti s današnjim hlebom. Misli se da su potrošeni zubi egipatskih mumija dokaz žvakanja spomenutog hleba zbog njegove tvrdoće. Najstariji nalaz hleba potiče iz jedne faraonske grobnice otprilike 2050 godine pre nove ere. Nalaz se čuva u galeriji Britanskog muzeja u Londonu.
 Woman grinding corn, Limestone, about 2500B.C.Egipćani su pekli i prvi dizani mekani hleb. To se desilo oko 1000 godina kasnije, oko 1050 godine pre nove ere. Da li se to dogodilo slučajno, iz zaboravljivosti, ili je neko namjerno ostavio zameseno tiesto da stoji, teško je sada reći. No bilo kako bilo, neko nije odmah nakon zamesa ispekao hleb nego ga je ostavio neko vrieme. Tako je otkrivena fermentacija hleba, dobiveno je ono što mi danas zovemo kiselo testo. Tek nakon tako provedene fermentacije, hleb je formiran u hlepčiće i ubacivan u peć na pečenje. Dobiven je dizani mekani hleb. U meduvremenu Egipćani su počeli da koriste brašno semenki jedne druge biljke iz porodice trava, pšenice.
 Viškove od svojih žetvi pšenice, Egipćani su izvozili u Grčku. Grci su umeću pravljenja Ears of wheathleba dodali malo "začina" tj. mesili su testo uz dodatak vina i meda i to su prvi aditivi. Naravno, takav je hleb sa aditivima bio hrana bogataša i ponekad žrtva bogovima, a široke narodne mase i dalje su jele lepinje pečene na zagrejanim ciglama. Iz Grčke hleb je dospeo i do Rima, gde se na stolovima bogataša pojavljuje beli hleb, a crni hleb postaje hrana običnih Ijudi. Tvrdo pečeni, prosti, ali i dugotrajniji hleb bio je hrana robova, zatvorenika i mornara.

Kad su Rimljani osvojili svoje severne provincije tj. sadašnju Nemačku bili su iznenađeni, tamo nije bilo hleba. No za svoje legionare oni su brzo i tamo organizovali pečenje hleba, kao što su preneli i umeće gajenja vinove loze i pravljenja vina. I tako se eto ta vredna namirnica proširila po celom Rimskom carstvu tj. Evropi.
I tako nakon 8.000 godina istorije hleba, ili 4000 godina mekog, običnog hleba, treba reći da tek poslednjih 150 godina označava ono što mi danas u punom smislu reči zovemo meki dizani hleb u raznim varijantama, koji zadovoljava razne ukuse i zahteve.
 Od prvih poboljšivača hleba - vina i meda - u Grčkoj i danas se za proizvodnju hleba osim brašna i vode koristi čitav niz dodataka.
Međutim sve te ingredijencije moraju ispunjavati sledeće zahteve:

 

  • moraju biti zdravstveno neškodljive
  • moraju garantovati konstantan kvalitet
  • moraju pekarima omogućiti da na moderan i racionalan način proizvode kvalitetne i visokovriedne proizvode, koji su svima privlačni, kako po izgledu, tako i po ukusu..
  • omogućavaju pekarima da ponude privlačne i jeftine cene svojih proizvoda,
  • primena se mora zasnivati na naučno ispitanim i potvrđenim činjenicama
  • svi dodaci moraju sa brojnim drugim sastojcima hleba i peciva doprinositi zdravom užitku naše osnovne namirnice, a to je hleb i drugi pekarski proizvodi.
 
       

I Index I O nama I Kontakt I Proizvodi I Caffe I E-mail I

Optimizovano za 1024x768 & IE |
 copyright ® chimney design